6.3.11
White wall blue blues
Брат, само ѕид гледаме. Бел, стар. Има ли нешто зад него?!
Брат, секако дека има. Ние сме зад него. Оти да мислиме дека сме пред ѕидот?
А што е ѕидот? И зошто ние, по ѓаволите го гледаме само него. Таков бел, така никаков. Мене ми ја испи целата енергија. И онака не беше моја, и онака не ќе ја чував. Ама зошто го гледаме? Брат ...
Чиниш, војни и земјотреси издржал. Чиниш, години и векови надживеал. А ние му судиме, бел бил, ваков бил.
Зошто гледаш нагоре, што има над ѕидот, што има на ѕидот? Јас не гледам ништо.
Каков е тоа ѕид што се прелева со млеко? Од каде? И зошто тоа наеднаш постана сино? Брат, јас не гледам крави. Гледам млеко. Која ја испило светската тага. Затоа е сино.
For your love свири, ама без вокали. И никогаш нема да запре.
Ова не е кошмар. Оти не е ниту сон.
Јас слушам само чекори. Јас слушам ѕвонци.
Брат, поштар ти носи писмо, што ти беше напишано лани, а сега ти го пратив. А само ѕидот бил чуден.
Сите околу нас се тажни и рѓосани момци и девојки. А ние имаме четири билети. За пат околу ѕидот.
Можеби ќе дознаеме што е ова толку големо, млечно, чудно, тажно. Можеби не.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment